Научници Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу су, сарађујући са бројним винаријама Србије и проучавајући квалитет вина и грожђа, дошли на идеју о пројекту који ће донети економске, здравствене и еколошке бенефите.
Фонд за науку Републике Србије препознао је значај ове иницијативе усмерене на повезивање науке и винарске индустрије и подржао је њено финансирање кроз програме ПРОМИС 2023 и Доказ концепта. Руководилац ових пројеката је др Едина Авдовић, виша научна сарадница Института за информационе технологије Универзитета у Крагујевцу.
Реч је о фармацеутским и прехрамбеним производима који се праве од винарског отпада, односно кожице грожђа.
Након анализе великог броја научних публикација и спроведених експерименталних истраживања, научници Института за информационе технологије утврдили су да кожице грожђа из региона Шумадије представљају изузетно богат извор биоактивних једињења, међу којима се истичу полифеноли, флавоноиди, антоцијанини, танини, естри и бројне друге корисне компоненте. Синергијски ефекат свих ових компоненти даје снажна антиоксидативна, антиинфламаторна и антимикробна својства.
У договору са колегама са Факултета медицинских наука Универзитета у Крагујевцу дошли су на идеју да од екстраката кожице грожђа направе иновативне и природне хидрогелове за лечење хроничних рана.
Поред тога, истраживачи Универзитета у Крагујевцу у сарадњи са колегом са Факултета за физичку хемију Универзитета у Београду радили су на развоју потпуно природног прехрамбеног производа, односно прелива.
Овим истраживањем је доказан концепт да се отпад винарске индустрије у кружној економији може користити за развој функционалне хране и фармацеутских препарата.
Извештава новинарка РТК Николета Андријевић.
Научници из Крагујевца открили моћ винског отпада претварајући га у фармацеутске и прехрамбене производе
